Kada djedici, koji više nije sav svoj, kažem gdje se nalazim, uvijek me pita – pa što ti bi da odeš tamo, zar na mapi nije bilo dovoljno mjesta? Afrika ti je to. Tamo ti crnci ratuju s Arapima. – Ja sam u Aziji – kažem rezignirano. – Kakvoj Aziji? Pa nisi otišao u Japan. Gdje si uopće išao? – Izrael, kažem. – Pa da, Afrika. To je tamo pored Egipta. Tu već obično krenem kolutati očima, izgubivši zadnji atom volje za raspravom. – Da, da, Afrika je. Imamo plemenske plesove bez odjeće usred pustinje, a imamo i postupak inicijacije u muškarca, tako da djetetu kada je staro osam dana, cviknemo kožicu tako da mu spolovilo vidi svijeta, a ne da izgleda kao Šar pej. – Pa da, rekao sam ti da je Afrika, tako to i tamo rade. Nego, što cviknete ženama. Čuo sam da se i ženama nešto cvikne? – Misliš na klitoris? – Da, valjda. – Ne, njih ne cvikamo. Dodamo im još jedan klitoris. Jedan je malo. Stalno govore da ih boli glava pa smo im dodali još jedan, da im bude milo kad ih žicamo seks. – Da, pametno je to, pametno. Čuo sam ja da su Židovi jako pametni. – Pametni su. – U čemu su još pametni? – U svemu su pametni, niti jedna nacija na svijetu nema toliko Nobelovaca. – Da, da, dobro je to. Treba se družiti s pametnima, možda pređe i na tebe. Nego, što ćeš ti tamo, ti nisi Židov. Čitao sam da u Izrael ne može nitko tko nije Židov. – Tako je, osim ako se ne oženi za nekog tko je Židov. – Ona plava? Tko bi rekao? Prije da je Šveđanka. A jesu li i tebi cviknuli kožicu? – Nisu djedice, nisu. Ja sam i dalje Šar pej. – Ajde neka, treba zadržati nešto dostojanstva u tom bijelom svijetu. Što se više saginješ, više ti se guzica vidi. – Tako je djedice, ne dam ja nikom da mi ide ispod pojasa. – Dobro je to, sinko. Dobro je. Ne brinem ja za tebe. Pametan si ti momak. Tada me obično zgrabi svojim ručerdama, bučno poljubi te ode svojim putem, mrmljajući sebi nešto u bradu. Piše : Yon Goldstein