Draga 2018.,
Kujo prokleta. Bila si dugačka i čudnjikava. Ali eto, i tebi dolazi kraj. Nadam se da ti nasljednica nije još veća kuja. Bila je ovo godina koje-kakvih kriza; od kriza pisanja, pa sve do kriza identiteta. No svemu dođe kraj pa tako i krizama. Znam, to zvuči kao bajka kad si rvat i čisto bi mi se lagano moglo obiti o glavu.
Ali idemo mi na ovaj dio zašto se je mali Šime vratio. Odlučila sam ja tako jučer pokrenuti jedan blog na engleskom. Eto, čisto da vježbam malo jezik, a možda kome i dobro dođe moj savjet vezan uz objavljivanje knjiga. I sjetim se ja (ne da mi treba ginko, nego mi valjda ni žvakanje cijelog stabla ginka ne bi pomoglo) nakon godinu dana da postoji Blogodakanje. Je, otišle smo lani na malu pauzu. I evo nas godinu dana kasnije ko’ lijene prodavačice koja samo na 5 minuta ode na wc.
I tako, logiram se ja na Blogodakanje i imam što vidjeti. Pa jeste li vi normalni?! Vi i godinu dana kasnije nas čitate. Kako? Nitko ništa novo nije postao toliko dugo,, kad ono…Blogodakanje ima preko 5000 pregleda. Zurim ja u te statistike. Statistike zure u mene. Da skratim. Blogoši se vrać(č)aju! Na vaše nezadovoljstvo od današnjeg dana pisat ćemo opet kretenarije i zabavljati vas našim glupostima.
Ovo je samo intro. Muahahahaha! Zašto samo intro, piskaralo jedno zagorsko?! (Garantiram da se nitko nije pitao to.) Zato što se u ovih godinu dana dogodilo svega,ali svega. Od dobrog, do lošeg. Bit će ovdje od suza, do smijeha. Zato, dragi moji, zasučite čarape, skuhajte lonac variva i pripremite se na nastavak idiotarija zvanih Blogodakanje.
Vaše piskaralo!