Nema struje

Pa zar sam samo ja kao muha bez glave kada nestane struje?! Znam da postoji 1000 stvari koje mogu raditi u trenutku kada struja nestane, ali onda mi se BAŠ te stvari BAŠ, BAŠ ne rade.

Selo moje malo+elektra=kaos. Svaka malo jača kiša- nestane struja. Malo jači vjetar-nestane struja. Vrabac se pokenja na žicu na dan prije punog mjeseca-nestane struja. I trajao taj nedostatak struje deset minuta ili šest sati, ja sam kao kokoš. Znam, mnogi od vas sada misle: „A zašto ne čitaš knjigu?“ Jer mi se BAŠ tada ne čita. Mogu uhvatiti knjigu, ali koncentracija je na nuli.

I što onda radim? Ustvari apsolutno ništa. Vrtim se po kući i pronalazim načine kako biti živčana što nema struje. Mogla bi pisati? Aha…pišem dok mi traje baterija na laptopu. Stolno računalo-nula bodova.

Onda ja odlučim da bi bilo BAŠ super iskoristiti to vrijeme na čišćenje kuće. Odem u kupaonicu, naguram rublje u perilicu-hebiga, nema struje. Vadim usisivač-hebiga, nema struje. Idem oprati podove-imamo hidrofor koji je, eto, na struju i ako potrošim tu vodu, tko zna kada će doći struja da se hidrofor opet napuni. Idem oprati suđe-hidrofor! Ubacujem se u Robinson Crusoe mod. Uzimam mobitel-baterija na 10%, a ionako mi ne treba jer ako nema struje, nema ni neta, plus igrica će prožvakati i to malo baterije što je ostalo.

Da odem peglati? Aha, treba mi struja. Doduše, imam ja i onu staru peglu u koju ide žeravica. Hmmm…to ostavljam za zadnju soluciju. Upalim kuhalo da skuham kavu-nema proklete struje. Odlazim u kuhinju, pokušavam upaliti štednjak, ali nema struje kaj baca iskru. Penjem se po stepenicama, uzimam upaljač, palim plin i kuham kavu. Ponos zbog te skuhane kave je jednaka kao da sam vlastitim rukama oborila drvo. Da, ima nade za mene ako ikada dođe do trajnog nestanka struje.

Popijem kavu i dalje bauljam po kući. U 99% slučajeva struja nestane ako je vani kiša, pa tako ne mogu ići van i raditi nešto u vrtu ili po dvorištu. Gnjavim životinje nekih deset minuta dok se i njima ne popnem navrh glave pa me počnu izbjegavati po kući. Idemo dalje. Zašto nisam stavila prati rublje?! Aha…nema struje. Uzimam bijeli papir, bojice i odlučim crtati. Ne! Mozak se prebacuje u poltergeist raspoloženje. Nema inspiracije, nema preciznosti,nema ničega. Zurim u bijeli papir, bijeli papir zuri u mene. A da pometem tepihe onako kako se to nekad radilo, metlom? Ne. Dignuti ću prašinu i udaviti se.

Nema struje, nema struje, nema struje. Zurim u knjige. Ne! NE čita mi se. Od jednom shvaćam apsurdnu tišinu oko sebe. Nema više zujanja kućanskih aparata i zabavno mi je koliko sam se navikla da taj zvuk da mi je sada tišina čudna. Svetim se škrinje. Fuck! Kaos u glavi. Sve će se otopiti. Sva hrana ode k vragu! Paničarim, hiperventiliram. Sjetim se da škrinja može ostati zaleđena i 24 sata ako se istu ne otvara. Sljedećih deset minuta suzdržavam se od neopisivog poriva da otvorim škrinju. Dalje zujim kućom…

I tako…ako niste pogodili, upravo sam bez struje. Baterija na laptopu će mi crknuti svakog trenutka. I uploadala bi ja ovo, ali nemam neta. Ništa, pozdravljam laptop, ovo ću objaviti čim dođe struja, a sad odoh otvoriti škrinju i nadati se da će doći struja. J

Vaše izbezumljeno, PISKARALO!