Dekoncentracija

Jedna divna stvar koja muči sve autore je ne-inspiracija. Takozvane kreativne blokade su sveprisutne, a primijetila sam i da ih se autori srame (uključujući i mene). Ima dana kad pokušavam napisati nešto na silu, a kak’ se kaže- na silu ni u stare babe (da, i ovo je bilo ne silu…ustvari nemam pojma kako se kaže). Možda je razlog to što smo mi kreativci manje-više svi poprilično hiperaktivni. Mozak nam radi sto na sat i tada dolazi do općeg kaosa. E sada, ja bi vam drage volje pokušala opisati kako izgleda jedan umno-kreativan proces pisanja.

1. Sjedam ispred kompjutora. U glavi je sve posloženo. Svaka rečenica, dijalog, monolog, opis, početak, sredina i kraj. I pomislio bi čovjek: „To je to. Od ideje do realizacije više nema prepreke.“ Aha. „Nema“.

2. Buljim u napisani tekst i shvaćam da mi fali glazba. Bez glazbe nema pisanja. Glazba je ono što moj mozak u suradnji sa ušima u tom trenutku zahtijevaju. Otvaram Youtube i tražim, tražim, tražim…

3. Adekvatna pozadinska glazba je odabrana. Buljim u Word. Ona mala prokleta crtica žmiga na kraju rečenice. Hmm…možda bi trebalo provjeriti mail.

4. Provjeravam mail. Brišem promotivne mailove, spam i sve ostalo što je nepotrebno. A kada sam već pogledala mail, onda idem vidjeti i kaj ima novo na fejsu.

5. Sat vremena kasnije shvatim da sam još uvijek na fejsu i zurim u slike smiješnih životinja. Ljuta gasim fejs.

6. Kava, treba mi još kave.

7. Hrana? Hrana!

8. Crtica u wordu žmiga i dalje. Bi li možda trebala napisati kolumnu? Idem napisati kolumnu.

9. Kad sam popila kavu? Muka mi je, ali još jedna kava bi dobro sjela.

10. U međuvremenu sam uspjela pronaći sliku koja bi mi baš super izgledala za naslovnu knjige koji sam planirala napisati prije deset godina, no nisam ju napisala. Ali nikad se ne zna, možda ju jednom napišem i onda će mi baš ova naslovna trebati.

11. Treba skuhati ručak. Psujem život jer nemam vremena za pisanje pored svih kućanskih poslova. Kuham ručak, jedem, perem suđe.

12. Poslije ručka uz cigaretu treba i kava.

13. Ne-da-mi-se-živ-je-ti

14. Crtica žmiga. Ok, napokon napišem rečenicu. Nije  loša. Pišem drugu, treću, napisala stranicu. Nije loše.

15. Sjetim se da mi se napisano ne poklapa sa idejom koja je napisana na samom početku knjige. Brišem napisanu stranicu. Ljuta.

16. Kaj ima na fejsu? Možda bi trebala neku objavu staviti na stranicu da ljudi ne pomisle kako sam umrla. Tražim nešto zanimljivo, smiješno i u procesu mislim kako sam blesava jer sve što objavim nije ni zanimljivo ni smiješno. Ipak objavljujem.

17. Sinula mi je ideja za novu knjigu!

18. UUUUUUU…prokleto dobra ideja. Palim novi word. Zapisujem ideju. Borim se protiv poriva da započnem pisati novu knjigu.

19. Vrištim na sebe: „DISCIPLINA, JELENA, DISCIPLINA!“

20. Ali vani je sunceeeee…i gle, ptica na prozoru.

21. Zurim u pticu kao da u životu nisam vidjela nešto zanimljivije. Ptica odleti.

22. Kava?

23. PIŠI BUDALO!

24. Netko šalje upit za cijenu knjige. Odgovaram. Cijena joj ne odgovara jer je preskupa i ona bi baš tu knjigu i baš, baš bi ju besplatno. Vrištim u sebi.

25. Jedino o čemu razmišljam je kako ljudi ne cijene to što radim. Zašto se uopće trudim pisati? Nema smisla. Ali ja to volim. Ali nema smisla.

26. Ugledam mušicu na ekranu-pokušavam ju otjerati strelicom miša i smijem se ko’ krelac.

27. Večera. Hrana.

28. Pala je noć. Ja ne mogu pisati tako kasno. Pišem samo ujutro.

29. Gasim word. Puštam film. Legnem u krevet i počne mi se spavati.

30. SVE PROKLETE REČENICE POČINJU SKAKATI PRED OČIMA TIK PRIJE SNA. NE MOGU ZASPATI. Nemam snage upaliti kompjutor i pisati, a u stanju sam završiti knjigu. Pričekati će jutro. Ujutro najbolje pišem.

31. Tik prije sna se sjetim da sam negdje između kave, pokušaja pisanja i ručka stavila oprano rublje van na sušenje. Čujem kako pada kiša. Naravno da nisam pokupila rublje. Psujem život i ležim kao morž. Zbog pisanja ne stignem ništa.

Da, tako izgleda umno-kreativan proces. Većinom. No, pitate se kako na kraju ipak dođem do toga da napišem knjigu? Nemam pojma. Ima dana kada ni mušice, ni kave nemaju nikakvog učinka. Ima dana kada nesvjesni napišem po trideset stranica- i dobre su. ali na kraju godine, kada sve skupa zbrojim, moje se pisanje realizira u tri tjedna aktivnog pisanja, a sve ostalo je ovo gore navedeno.

Vaše, PISKARALO!